Proslo je dugo vremena od kako smo napustili gimnaziju, najljepsi dio nase mladosti,
ali neke slike nosimo i nosicemo vjecno. Jednu sliku i jednu osobu nosim u sjecanju
godinama.To je profesorka psihologije Lacevic Fatima. Imala je obicaj da prvo obavi
administrativni pedagoški dio, da upiše cas, nastavnu jedinicu i da onako, sa jednim
pedagoski takticnim nastupom ispituje ucenike. Naravno, zatvori dnevnik, da bi bila
sto objektivnija u procjeni ucenikovog znanja. Prozove trojicu-cetvoricu ucenika,
bez trazenja da se predstave, naravo, u to doba ih oslovljavajuci sa VI i postavi
po tri pitanja. Kada je dosao red na mene, briljantno sam odgovorio na pitanja. Kada
nas je sve ispitala, otvorila bi dnevnik i tek tada bi pitala za ime ucenika. Kada
je dosao red na mene rekao sam ime, a ona je, prije nego sto je pogledala ocjene
rekla svojim tihim odmerenim glasom:"Pa 5"!. U razredu je nastala graja. Profesorka
je, onako malo zbunjeno i zacudjeno pocela da lista dnevnik. Pogledala je rubriku
izostanci, ali samo svoju rubriku i upitala me."Pa dobro Colakovicu, zasto Vi bezite
sa mojih casova"? Odgovorio sam, onako, kako bi odgovorio bilo koji adolescent, kome
je u momentu ugrozena licnost, oslanjajuci se na mehanizme odbrane:"Pa ne bjezim
ja samo sa Vasih casova"! Nastao je smijeh. I sam sam se smijao. Profesorku nisu
interesovali ostali casovi-izostanci, ostale ocene. Ostala je pri svojoj procjeni.
Bila je to moja jedina petica iz nekog predmeta u toku gimnazijskih dana. Pri izboru
fakuleta nisam se dvoumio. Izabrao sam uz "pomoc" ove divne osobe prvo dvopredmetnu
grupu psihologija-pedagogija i stekao zvanje profesor psihologije i pedagogije, odmah
zatim zavrsio sam cistu psihologiju i steako zvanje diplomirnai psiholog, magistrirao
sam psihologiju i zavrsio doktorat iz psihologije. U medjuvremenu sam završio REBT
(racionalno-emocinalna-bihejvor-kognitivna terapija)-Certzifikati Albert Ellis Instituta
iz Njujorka. Imao sam častt da mi Certifikate potpise licno Dr Albert Ellis.Uslijedila
su i neka prizanja na nivou bivše Jugoslavije itd. Nastavio sam da se bavim psihoterapijom,
savjetovanjem itd. Trenutno sam docent na Filozofskom fakultetu u Istocnom Sarajevu.
Kada god sam drzao predavanja ucenicima, studentima iznosio sam znacaj licnog profesorskog
primjera, nase drage profesorke Lacevic Fatime.U toku skolovanja, naravno njoj su
se "pridruzili" i drugi profesori, meni dragi ljudi, Prof dr Renko Djapic, Prof dr
Ratko Dundjerovic... Nije mi bilo tesko, ni kao pocetniku a, ni kasanije, da radim
sa ljudima jer sam prve korake savladao kod meni drage profesorke Lacevic Fatime.To
je moj gimnazijski biser kojeg sam izdvojio i nosim ga i nosicu do kraja zivota.
Profesorka nezna za moju uspomenu na nju i njena predavanja, ali ovo nije samo neko
"obicno" sjecanje iz gimnazije, nego i zahvalnost profesorki Lacevic. Tada nismo
bili ni svjesni koju smo imali čast što slušamo predavanja ove divne osobe. Hvala
profesorko, hvala koleginice!
Docent dr sci. psih.
Radomir Čolaković
